Insulinu sličan faktor rasta- 1 (IGF-1) i estradiol (E2), ostvaruju svoje efekte na vazorelaksaciju,
povećavajući ekspresiju i aktivaciju azot oksid (NO) sintaze (NOS), i Na+/K+-ATP-aze (Na-pumpa), a
mehanizam kojim ovi hormoni ostvaruju ove efekte kako u fiziološkim uslovima, tako i u stanjima
insulinske rezistencije (IR), dijabetesa melitusa (DM) i kardiovaskularnih poremećaja (KVP) kao što je
hipertenzija, još uvek je nedovoljno razjašnjen. Hipoteza projekta je da u normalnim endotelnim (EC) i
vaskularnim glatkio mišićnim ćelijama (VSMC), IGF-1 i E2 stimulišu aktivnost NOS-a i Na-pumpe
inhibirajući aktivaciju RhoA kinaze (Rho A) , tako što sprečavaju asocijaciju Rho A sa supstratom receptora
za insulin-1 (IRS-1) dok je u patofiziološkim stanjima, kao što su IR, DM i hipertenzija delovalje ovih
hormona inhibirano usled angiotenzinom (Ang II) indukovane aktivacije Rho A i njegove asocijacije sa IRS-1 što dovodi do smanjene aktivacije protein kinaze B (Akt) i samim tim do smanjenja u IGF-1/E2
stimulisanoj aktivnosti NOS i Na-pumpe, čije su aktivnosti neophodne za ostvarivanje procesa
vazorelaksacije. Ova hipoteza će biti testirana u primarnoj ćelijskoj kulturi EC i VSMC izolovanh iz
eksperimentalnih modela IR, DM i modela spontano hipertenzivnih pacova (SHR), kao i njihovih kontrola.
Rezultati predloženih istraživanja bi mogli dovesti do novih saznanja u rasvetljavanju fundamentalnih
mehanizama koji leže u osnovi etiologije IR, DM i KVP.