Amorfnost predstavlja osobinu materijala koja se odlikuje nedostatkom uređenog rasporeda atoma. Sa atomske tačke gledišta struktura amorfnih materijala je veoma slična strukturi tečnosti. Amorfne supstance imaju određenu uređenost čestica samo na kraćim rastojanjima, ali ne postoji uređenost u celom prostoru. Kod kristalnih supstanci postoji pravilnost u prostoru u rasporedu čestica, i jačine veza između čestica su jednake, samim tim, pri zagrevanju kristala, veze između čestica se raskidaju naglo na određenoj temperaturi, i kristali imaju tačno određenu temperaturu topljenja. S druge strane kod amorfnih supstanci rastojanja između čestica nisu jednake u svim delovima, zbog toga nisu jednake ni privlačne sile između pojedinih čestica, i pri zagrevanju amorfnih supstanci ne postoji nagli prelaz iz čvrstog u tečno stanje na određenoj temperaturi, već pri zagrevanju prvo omekšavaju, a zatim se tope u određenom temperaturnom intervalu. Čestice kod amorfnih supstanci su raspoređene haotično i u čvrstom stanju, sa tim što je pokretljivost čestica u tečnom stanju znatno veća. Atomi u amorfnim materijalima, slično kao kod kristala međusobno jako intereaguju te se može smatrati da su ovi materijali formirani od međusobno povezanih otvorenih celina, strukturnih jedinica kao elemenata građe. Osnovna odlika strukture kristalnih materijala, koja implicira i odgovarajuće fizičke i hemijske karakteristike, jeste stroga prostorna uređenost njenih osnovnih motiva.
Brojna ispitivanja stakala difrakcijom X-zraka pokazala su da stakla imaju kratkodometnu uređenost i iz tog razloga se moraju svrstati u specifičnu vrstu čvrste materije, čije je atomsko uređenje sličnije tečnostima nego kristalima. Ova činjenica je upućivala na to da ako se tečnost dovoljno brzo ohladi, tako da atomi nemaju dovoljno vremena da se urede u kristalnu formu, odnosno pre nego što više ne budu mogli da vrše termičko kretanje, doći će do formiranja stakla.
