Bipolarna depresija često se ne prepoznaje, a teškoće u njenom lečenju odnose se na dva suprotna problema: terapijsku rezistenciju i rizik od maničnog preokreta. Prikaz bolesnika. Bolesnica stara 53 godine, lečena je od unipolarnog depresivnog poremećaja od svoje 36. godine. Tokom nedavne epizode velike depresije tokom sedam meseci dominirala su stalna osećanja potišenosti, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, teška nesanica i izrazita somatska anksioznost. Posle dva neuspela terapijska pokušaja sa različitim antidepresivima primenjenim u odgovarajućim dozama i dovoljno dugo, započeta je terapija niskofrekventnom repetitivnom transkranijalnom magnetnom stimulacijom (rTMS). Tokom rTMS terapije bolesnica je nastavila da prima nepromenjenu dozu antidepresiva. Parcijalna deprivacija spavanja (PSD) dodatno je primenjena u dva navrata tokom ove dve nedelje sa idejom da će potencirati ili pospešiti terapijski odgovor. Tokom poslednje dve rTMS sesije, simptomi depresije bili su značajno smanjeni, ali je bolesnica ispoljavala i simptome hipomanije. Terapija rTMS je prekinuta i hipomanični simptomi su postepeno prestali. U roku od dve nedelje posle rTMS terapije bolesnica je bila eutimična. Terapija antidepersivom je nastavljena. U periodu praćenja u naredne dve godine definitivno je postavljena dijagnoza bipolarnog afektivnog poremećaja. U ovom prikazu bolesnice, pokazalo se da istovremena primena rTMS i deprivacije spavanja kod bolesnika sa nepromenjenom dozom antidepresiva ima snažan sinergistički efekat, čak sa mogućnošću da izazove manični preokret, što je ujedno, prema našim saznanjima, prvi do sada objavljeni slučaj hipomanije indukovane ovom kombinacijom antidepresivnih terapija.