Proučavanje neuroendokrine regulacije apetita i održavanja energetske homeostaze od velike je važnosti u eri pandemije gojaznosti i drugih poremećaja vezanih za ishranu. Ovi poremećaji pokreću odgovor na stres, ali se apetit remeti i tokom izlaganja različitim stresorima. Zato bi se ispitivao pojedinačni i kombinovani efekat metaboličkih (gladovanje, restriktivna ishrana, prehranjivanje hranom bogatom mastima) i nemetaboličkih stresora (imobilizacija, obuzdavanje, agregacija, izolacija, niska i visoka temperatura sredine, toksične materije) na neuroendokrinu regulaciju energetske homeostaze. U hipotalamusu (HTL), centralnom integratoru metaboličkih signala, određivala bi se količina insulina, leptina, galanina i njegovog GAL3 receptora, adiponektina, kateholamina, CRH, vazopresina i Fatso proteina, a u hipofizi količina njenih hormona, Fatso i leptina. Metabolički status pratio bi se merenjem koncentracije glukoze, slobodnih masnih kiselina, uree, insulina i leptina u krvi, a procena funkcije hipotalamo-hipofizno-adrenalnog sistema merenjem sekrecije hormona stresa. Merila bi se i koncentracija monoamina u HTL i ispitivali mehanizmi njihove sinteze i inaktivacije određivanjem količine iRNK za dopamin-beta-hidroksilazu, monoamino oksidazu i katehol-O-metil transferazu, kao i ekspresija i aktivnost enzima antioksidativne zaštite. Rasvetljavanje mehanizama delovanja neuroendokrinih regulatora energetske homeostaze moglo bi da promeni pristup terapiji poremećaja vezanih za ishranu.