Istraživanja su se bavila efektima zračenja na oksidativna oštećenja i AO odbrambeni
kapacitet u krvi, u dozama koje se koriste u radioterapiji kancera dojke i uticajem starosne dobi na ove efekte. Pošto izraženi neželjeni efekti radioterapije na okolno zdravo tkivo često sprečavanju kompletiranje terapije i u velikoj meri određuju kvalitet života nakon terapije procena oksidativnih oštećenja i AO kapaciteta zdravih tkiva može doprineti razvoju upešnijih radioprotektivnih strategija u terapiji karcinoma dojke. Celijačna bolest i H. pylori gastritis spadaju u najčešća oboljenja gastrointestinalnog trakta kod dece i
ako se ne tretiraju na odgovarajući način, mogu dovesti do težih patoloških stanja, uključujući i maligna.
Klinička slika ovih bolesti može biti raznovrsna, od asimptomatskih slučajeva do teških poremećaja varenja i
deficijencije nutritivnih faktora i često nije u skladu sa histološkim oštećenjima. Zato ispitivanje AO statusa i utvrđivanje korelacija između AO statusa i stepena histoloških lezija može doprineti poboljšanju
dijagnostičkih i predikcionih metoda u kliničkoj praksi. Utvrđivanje poremećaja AO statusa pacijenata
moglo bi da ukaže na značaj primene određenih antioksidanata u terapiji ovih oboljenja. U
krvi/endometrijumu pacijentkinja sa ginekološkim oboljenjima isptitivana je korelacija između potencijalnih faktora rizika, uticaj polnih hormona na AO status i transkripciona regulacija AO enzima Nrf2 faktorom.
Završeno je unošenje svih slučajeva sa patohistološkom dijagnozom urotelijalnog karcinoma od 2010-2014,
koji su uneti u posebno dizajniranu bazu podataka sa svim dostupnim kliničko-patološkim parametrima i
vremenom preživljavanja. Tako sistematizovani podaci daju novi pregled urotelijalnih karcinoma u Srbiji i
omogućiće analizu imunohistohemijskih profila različitih tipova urotelijalnih karcinoma i izdvajanje
eventualnih potencijalnih prognostičkih molekulskih markera. Postoji nekoliko integrisanih prognostičkih
sistema koji kombinuju zavisne prognostičke parametre koji mogu biti korisni u terapiji i praćenju pacijenata
sa različitim malignim bolestima. Molekularni markeri i različiti profili genske ekspresije izgleda da mogu
poboljšati svakodnevnu dijagnostiku i prognozu pacijenata obolelih od urotelijalnog karcinoma.Detekcija i kvantifikacija ekspresije gena za TH dokazala je „de novo” sintezu noradrenalina u srcu, što ima veliki
fiziološki značaj i predstavlja doprinos za kardiološka ispitivanja, kako osnovna tako i primenjena u kliničkoj
praksi. Izučavanje molekularnih mehanizama sinteze kateholamina u različitim perifernim tkivima, ukazuje
na važnost simpatičkog nervnog sistema u uslovima hroničnog stresa, što može imati veliki doprinos u
lečenju kardiovaskularnih, imunskih i drugih oboljenja izazvanih hroničnim stresom.
