Osnovni pravac istraživanja na projektu je ispitivanje uloge steroidnih hormona u patofiziologiji metaboličkog sindroma, bilo da je nastao kao posledica izmenjenog režima ishrane, bilo da se javlja u okviru sindroma policističnih jajnika. Istraživanja su potvrdila postojanje štetnih efekata dugoročne ishrane bogate fruktozom pri čemu se kod mužjaka razvila insulinska rezistencija i dislipidemija, što vodi povećanom kardiovaskularnom riziku i odgovara kliničkim nalazima kod muškaraca sa metaboličkim sindromom. S druge strane, kod ženki je bio izraženiji efekat fruktoze na
metaboličke promene kao što su gojaznost i hiperglikemija, što se takođe povezuje sa promenama koje su zabeležene kod žena. Dobijeni rezultati ovih bazičnih ispitivanja bi mogli da doprinesu identifikaciji polno
specifičnih farmakoloških meta za lečenje gojaznosti i sa njom povezanih metaboličkih bolesti. Rezultati
istraživanja u kojima smo poredili metaboličke efekte umerenih i visokih koncentracija fruktoze u ishrani,
pokazali su razliku u štetnim efektima zavisnu od koncentracije, te stoga mogu predstavljati polaznu
osnovu za usklađivanje postojeće legislative koja se odnosi na vidljivo obeležavanje proizvoda sa većom
količinom fruktoze od preporučene. U okviru istraživanja na animalnom modelu sindroma policističnih
jajnika pokazano je da dugoročan tretman hormonom dihidrotestosteronom dovodi do razvoja i
reproduktivnih i metaboličkih karakteristika sindroma. Rezultati su pokazali da povećan unos kalorija,
praćen povećanjem mase visceralnog masnog tkiva i koncentracije leptina u krvi ukazuje na poremećaj u
regulaciji apetita koji je pod kontrolom hipotalamusa, što bi za krajnju posledicu moglo imati pojavu
gojaznog fenotipa kao poznate metaboličke komplikacije sindroma policističnih jajnika kod žena. Ova
istraživanja bi mogla da posluže kao dobra osnova za translatiranje u kliničku praksu i dalju primenu u
dijagnozi i kliničkom menadžmentu sindroma policističnih jajnika udruženog sa metaboličkim poremećajima. Zajednički imenitelj svih istraživanja na projektu je objašnjenje uloge glukokortikoidnih hormona u patogenezi metaboličkog sindroma. Dosadašnji rezultati jasno pokazuju koincidenciju između promena u prereceptorskom metabolizmu glukokortikoida, ekpresiji i funkciji glukokortikoidnog receptora(GR-a) i ekspresiji metaboličkih enzima i transkripcionih regulatora regulisanih glukokortikoidima, s jedne strane, i promena u telesnom sastavu, telesnoj masi, lipidnom metabolizmu i metabolizmu glukoze, s druge strane. Ova bazična istraživanja bi bila dobra polazna osnova za otkrivanje novih meta za razvoj lekova među tkivno-specifičnim proteinima koji čine regulatornu mrežu GR-a. Takođe, to je i dobra osnova za otkriće potencijalnih biomarkera za procenu rizika, dijagnozu i procenu odgovora na terapiju.
