Umetnički svet Srbije obogatio je nasleđe izuzetnim otkrićem – nepoznata slika Nadežde Petrović pod radnim nazivom „Pejzaž“, nastala oko 1913. godine, identifikovana je kao autentično delo jedne od najznačajnijih srpskih slikarki. Otkriće je rezultat jedinstvene saradnje između Narodnog muzeja u Srbiji i Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, koji je koristeći najsavremenije naučne metode, odigrao ključnu ulogu u procesu verifikacije.
Autentičnost „Pejzaža“ potvrđena je nakon opsežnih analiza pigmenata tehnikom EDXRF spektrometrije, izvedenih u Institutu „Vinča“. U potpunosti nedestruktivna i neinvazivna, ova metoda omogućila je identifikaciju materijala korišćenih u slici i njihovo poređenje sa pigmentima tipičnim za početak 20. veka, kada je Nadežda Petrović stvarala.
Слика Надежде Петровић под радним насловом „Пејзаж”, око 1913. (Фото приватна архива)
„Institut „Vinča“ već više od dve decenije aktivno primenjuje naučne metode u ispitivanju predmeta kulturnog nasleđa. Naš rad se zasniva na tehnologijama koje u potpunosti čuvaju integritet umetničkih dela, što je od ključne važnosti za ovu vrstu istraživanja,“ istakla je dr Maja Gajić Kvaščev, viši naučni saradnik Instituta „Vinča“ tokom gostovanja u emisiji Beogradska hronika.
Analize sprovedene u Institutu „Vinča“ pokazuju kako vrhunska nauka može biti u službi očuvanja kulturnog nasleđa. U slučaju slike „Pejzaž“, koja je u privatnom vlasništvu, naučni tim Instituta uspešno je identifikovao originalne pigmente, potvrđujući njenu autentičnost.
„Osim što analize radimo u našim laboratorijama, u mogućnosti smo da istraživanja sprovedemo i na terenu, što nas čini posebno fleksibilnim. Upravo zbog toga smo prepoznati kao lider u regionu, a naš cilj je da u bliskoj budućnosti postanemo regionalni centar za ispitivanje kulturnog nasleđa,“ naglasila je dr Gajić Kvaščev.
Osim potvrđivanja autentičnosti „Pejzaža“, naučnici iz Instituta „Vinča“ dali su doprinos u mnogim značajnim projektima, gde je na osnovu rezultata analiza rekonstruisana slika Velika Iza, kao i ikonostas najstarije beogradske crkve, Nikolajevske crkve u Zemunu.
„Institut „Vinča“ kroz svoje projekte i saradnju sa drugim institucijama aktivno radi na razvoju naučnih metoda koje omogućavaju bolje razumevanje i očuvanje kulturnog nasleđa. Naše tehnologije predstavljaju neraskidivu vezu između nauke i kulture,“ naglasila je dr Gajić Kvaščev.
Naučnici Instituta „Vinča“ nastavljaju da dokazuju kako nauka može biti veoma važna u službi društva, kulture i istorije, postavljajući nove standarde u zaštiti kulturnog nasleđa. Sa ciljem da postane regionalni centar za istraživanje i očuvanje kulturnog nasleđa, Centar za arheometriju VINARH Instituta „Vinča“ i Arheološkog instituta, nastavlja da predvodi u oblasti nedestruktivnih analiza. Paralelno, kontinuirano unapređuje metodologije i jača saradnju sa drugim institucijama, čime nauka postaje ne samo pokretač tehnološkog napretka, već i stub kulturnog i društvenog razvoja.
O ovoj vesti više možete pročitati u tekstu „Pronađena nepoznata slika Nadežde Petrović“ objavljenom u listu „ Politika“ na sledećem linku:
https://www.politika.rs/scc/clanak/648187
Gostovanje dr Maje Gajić Kvaščev, višeg naučnog saradnika Instituta „Vinča“ u emisiji „Beogradska hronika“ možete pogledati na sledećem linku: